Pomak.eu

Български => История => Topic started by: pomak BG on December 02, 2009, 09:12

Title: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: pomak BG on December 02, 2009, 09:12
  Торбешите  во Македонската енциклопедија

   Шериф  Ајрадиноски

Измина  прилично долг период , дали и доволен, за да слегне   прашината која се дигна во пресрет на  излегувањето од печат на контраверзната Македонска енциклопедија , издание кое долго ,велат речиси една деценија ,било подготвувано  од  нашите ’најголеми умови‘ од МАНУ, предводени од  контраверзниот академик д.р Блаже Ристовски како главен редактор. Прашината беше дигната најпрво од нашите сограѓани ,Албанци – а кој друг во Македонија може да превземе таков чекор?-во форма на реакции протести и демонстрации кои за малку  не есклалираа во несакани и овде déjà vu настани ! Треба да се напомене и фактот што многу новинари и водители на тв.емисии  забележаа дека за разлика од граѓаните Албанџи и нивните опозициски партии како и невладиниот сектор , интелектуалците Aлбанци  и  владеачката ДУИ беа нем посматрач на тие настани ,а академиците од оваа етничка заедница не ја ни виделе спорната енцоклопедоја ! Барем така се тврдеше од таму. Тоа неколку пати јавно го изнесе и главниот редактор ,г-нот Блаже Ристовски. Лесно им е нив кога имаат таков народ!

          Се распламтија жешки дебатни емисии по сите национални телевизии со угледни аналитичари ,новинари и политичари во кои секој напаѓаше секого ,левите ги напаѓаа десните, опозицијата ја напаѓаше власта, Албанците ги напаѓаа Македонците . .  сите го напаѓаа Ристовски а  Ристовски ги напаѓаше сите!!! Лидерите на двете најголеми партии во власта,Груевски и Ахмети скришум преговараа чекајќи како ќе се одвиваат настаните за да донесат мудра, ’компромисна одлука‘.Секако премиерот во таквата игра беше поитар правејќи се дека ’не е од тука‘ како и во многу други ситуации и прилики кога се случуваат вакви настани. Во нападите како нај еклатантни би ги издвоил честите настапи на професорот Фрчковски кој покрај другото го посочуваше фактот дека голем дел од критичарите и ’критичарите‘ в’сушност и немале можност да ја прочитаат енциклопедијата бидејќи и не беше пуштена во продажба,потенцирајќи дека кога тоа ќе биде можно бројот на реакции ќе биде поголем ,и не само од страна на албанците !Тоа се потврди како точна констатација бидејќи бројот на незадоволници расте од ден на ден.  И како втор пример би ја издвоил  реакцијана на Љ.Георгиевски кој изјави дека енциклопедијата е навреда ,не само за Aлбанците ами и за Mакедонците! Тоа ме натера да размислувам дали и како се претставени Торбешите во енциклопедијата ? Да бидам искрен ,познавајќи го ’ликот и делото‘ на академикот Ристовски ,очекував торбешите да бидат претставени како исламизирани Макединци кои ’насилно го примилие исламот под стегите на османските зулуми и под притисок на албанските одметници ,планинци и зулумќари од типот на Али паша Јанински‘ и така нешто во тој стил и да го цитира неговиот миленик ,пресниот (ова е негов термин)доктор по етнологија ,равметлија  Нијази Лиманоски и неговите тогашни соработници.Но ...во голема мера се излажав! A Бога ми и се изненадив! Најпрвин пријатно –кога дознав дека има релативно долг напис од две/три страни со наслов ’Торбеши‘! –потоа и непријатно кога истиот напис имав можност да го читам. Веднаш на почетокот пред на навлезам во анализа на напишаното, да напоменам дека овде,не само што не доминираше материјал од споменатите извори (кои ,какви такви ,барем претендираа на некаква ’научност‘ ами нешто ми ’замириса‘ на Википедија (информатичка треска!),потоа  на Ѓорѓија Пулески и Галаба Паликрушева! Идеален спој на еден релативно конфузен и заглавен во сопствените ’научни јазли‘ галичанец –мијак,Пулески,на една необјавена докторска дисертација со наслов ’Исламизација на Торбешите и формирање на торбешката субгрупа‘,Галаба паликрушева ,Скопје 1965 г. и на слободната интернетска енциклопедија Википедија за која и еден обичен средношколец ќе ви рече дека не може да се потпре на податоци од таму ако сака да напише макар и најобична писмена работа по мајчин јазик!

          Но,да почнам со ред и од почеток.  Торбеши (како што напоменав на почетокот тоа е за поздравување бидејќи,  ’барем спомнати сме со вистинско име ’! Таков беше коментарот на оние, претежно млади луѓе (студенти и средношколци) кои тоа го прочитале пред мене и кои се фрустрирани и незадоволни од  ,негирањето ,оспрувањето и непризнавањето на нашата посебност и нашиот идентитет и најмногу од отсуството во Уставот на Р.М  на ,најверoјатно ,третата по број етничка заедница во државава-Торбешите!                                                                                           Но венаш до Торбеши, стои (Горнореканци ,нашинци).?

         Ајде некако може да се разбере терминот ’нашинци ‘ бидејќи е познат и често упетребуван термин кај Tорбешите со цел да се детерминираат односно диференцираат од другите (не само од иноверните Македонци,Бугари,Срби и др. ,туку и од истоверните Турци ,Албанци и др.)народи и етнички заедници.Но ..Горнореканци ? Не ми е јасно што се сака да се објасни тука?Барем да беше Долнореканци ! Затоа што ако се сака да се набројат регионите каде што ова население е битисува тогаш требало да се набројат  и  Долнореканци ,Голобрѓани ,Горнодримколци ,Горани ....потоа областа Торбешија,  Жупа ,Кичевија ,Пијанец,Делчево ,Горна Џумаја (Благоевград) Неврокопско ,Мегленско,Драмско ,Кавадаречко (да не заборавиме дека Долни Дисан е едно од најголемите торбешки села во почетокот на 20 век ,според К’нчов),Солунско .Костурско како и Кавалско , Ксанти и други  места  во Беломорска Македонија и Тракија . Значи географскиот термин  ’горнореканци‘ не може и не треба да стои тука како синоним за Торбеши најмалку од две причини .

Прво ,во Горна река има најмалку, речиси нема ,Торбеши и второ ,горноррекаци и(ли) Шкрети е нешто друго .Тоа е христијанско –православно население со мајчин албански јазик кое во голема мера ,ако не и целосно е интегрирано во современата Македонска нација !                        

             Тоа е забелешката што се однесува на првите два сининими кои во загради се напишани веднаш зад етнонимот Торбеши .Во понатамошниот текст се спомнати и други синоними или егзоними/етноними како што се навдува во енциклопедијата кои,со исклучок на веќе споменатите ’горнореканци‘и Шкрети ,горе/долу ’држат вода‘ но има уште многу други!  Толку многу што можеби заслужува покренување иницијатива за Гинисова книга на рекорди!Не верувам дека на дуњава има народ или етничка заедница со толкав број синоними како што е случајот со Торбешите!?  Заради просторни причини нема да ги наведувам овде. Нека остане тоа за некоја друга прилика .

         Натака во текстот се вели:”Исражувањето на Торбешите е условено со пралелно истражување на етничката група Мијаци,бидејќи изворно Торбешите претставуваат ’мијачка‘ субгрупа .”! Тука ,како што напоменав на почетокот мириса на Википедија и на разно-разни интернетски дискусии од интернет-форумите каде за основа се земаат некои написи по медиумите за галичанецот Томо кој успеал ’да ги врати во прадедовската вера насилно исламизираните ‘, и да ја  ’истреби  градината со трендафили (Галичник,заб Ш.А) од клетите шипини (турчишта-муслимани ,заб.Ш.А),користејќи ја наводно слабоста на дебарскиот бег кон неговиот коњ. И актуелниот министер за надворешни работи Антонио Милошоски  во времето кога беше потр-парол во владата на Георгиевски во една клумна во ’Дневник‘ ја објаснуваше ’дипломатската способност’на овчарот Томо од галчник кој го прашал бегот ’што би направил ако има градина со трендафили во која има и неколку шипини кои пречат ? Дали би ги исчистил?’. На потврдниот одговор на бегот рекол дека тој истото сакал да го направи со муслиманите од Галичник а за возврат ќе му го подари убавиот (Тројански ?)коњ !! И нормално ,како што му доликува на суровиот и немилосрден бег (за чудо дебарските бегови се опишани како најсурови, најнемилосрдни и најфанатични кога станува збор за ’насилното‘наметнување на исламот!) атер на коњот дозвилил ’доброволно‘ покрстување на Торбешите ! Штета што немало повеќе коњи во тоа време и штета што вакво нешто не му текнало на кралот Марко кој го имал најубавиот коњ –Шарец неколку векови порано ,па да му предложи вакво нешто ,ваков дил , на Султанот Мутат !! Не само што ќе ја  спасеше Византија и дригите христијански кралства и кнежевства од ’насилната исламизација‘ами неместо да се бори со Оаманлиите против своите православни браќа во Ердељ,Румунија  и да ги исламизира, ќе добиеше дозвола од Падишахот да го врати сиот муслимански свет во христијанство!! Ех ,да беше реалниот живот така како во бајките и митовите ! Но да се вратиме на реалноста .

          Сметам дека за конфузното мешање Мијаци –Торбеши  ’заслуга‘има и еден бугарски научник Георги Трајчев –автор на книга за Мијаците-Б’лгарите од Дебар ,како што ги нерекува ,потоа Тома Смилјаниќ ,Ѓорѓија Пулески и секако Галаба Паликрушева на која сакам да се зарджам повеќе поради фактот што таа( би требало да )е најсериозно третирана ,дури и од авторите на енциклопедијата но и поради фактот што таа е една од најцитираните авторки кога станува збор за пишани извори во врска со торбешката тематика во македонија и поширико . Ако го прочитате насловот на нејзината докторска дисертација ’Исламизација на Торбешите и формирање на Торбешката субгрупа’,веднаш и  a priori  ќе помислите дека авторката има поинаков став од оние кои Торбешите ги сметаат за Македонци Муслимани и дека етнонимот Торбеш не го поврзува со ’продавањето на верата за торба сирење или брашно или... Затоа што првиот дел од насловот алудира на тоа... исламизација на  Торбешите!.....што имлицитно зборува дека етнонимот Торбеш е постар од периодот на исламизацијата . И тоа е во ред и точно .Поимот ,етнонимот Торбеш  е постар  од многу етноними чии национал-романтичари себе си се сметаат за библиски ,одбран,народ ,или за неприкосновени орли и лавови на ’балканската џунгла’ !Нема да  споменувам никој посебно, само ќе кажам дека етнонимот Торбеш(и) датира од 10 век и е словенски ,буквален, превод на егзонимот Фудиагиагити –со кој Византија ги именувала Богомилите ,фунда=торба ,и Кудугери- куд-у-гере=оној што носи торба. Треба ли да се потенцира дека тоа е барем 5,6 или 7 века,ако го прифатиме 17 век како период на засилена исламизација , пред какво и да е ’турчење‘и(ли) исламизирање на Балканот. И самата Паликрушева го цитира хрватскиот свештеник и историчар Доминик Мандиќ кој во својата книга ’Богомилска црква босанских крстјана‘ вели : “Овој назив најдобро го има протумачено М . Милечиќ изведувајќи го од  кут-уг-ер/ос/ ,оној што носи кожна торба ,торбаш.Во Македонија и денес народот ги вика Торбеши ,бидејќи постанале од богомилите кои секогаш со себе носеле торба со Откровението на Свети Јован и прибор за јадење да не би се онечистиле од мрсните садови во туѓите куќи “.  Овде сами по себе се наметнуваат две работи.

          Прво ,станува збор за свети книги ,овде е спомнато откровението ,на друго место евангелието (апокрифното ,за официјалната црква!)најчесто се споменува Тјната Книга на богомилите околу која се плетат разно-разни митови,легенди ,преданија и тн. ,вклучително и тврдењето на бугарскиот експерт за богомилството Јордан Иванов кој вели дека ’нејзиниот словенски превод не е пронајден но постојат два латински преписи од кои едниот се наоѓа(л) во Каркасонскиот инквизиторски архив ,сега пренесен во Париз а другиот во Виенскиот пергаментен кодекс од 15 век ,бр.1137 (Ј. Иванов ,Богомилски книги и легенди‘). Значи паѓаат во вода тенденциозните лаги за ’потурчување и исламизирање‘ за торба брашно ,пченка или торба гиза(урда) на христијанските соседи и на некои бугарски и српски истражувачи како и поблагата варијанта на Јован Хаџивасиљевиќ кој  објаснува дека Торбешите го добиле своето име поради тоа што се занимавале со торбарење продавајќи боза,салеп,алва ,семки и други дребулии по улиците, што е можеби логочно објаснување но не и точно од едноставна причина што  сите споменати продукти како и кафето дошле како благодети од Турците и не биле познати кај балканските народи во времето од кога датира поимот Торбеш(и),а тоа е 10 век.  И второ ..внимавај те!! ’...и прибор за јадење да не би се онечистиле од мрсните садови во туѓите куќи‘ !!! Што може од ова да се извлече како  заклучок ? Со што би се онечистиле од мрсните садови? Зошто носеле прибор за јадење?  Што би можело да биде ’нечисто‘ во туѓите куќи? Свињското месо без сомнение ! Та нели и во светите книги тоа е забрането за конзумација и тоа не само во Кур’анот ами и во Библијата !

          Овие толкувања не ги зеле во предвид составувачите на енциклопедијата! Како и многу други историски извори кои укажуваат на етногенезата или можеби би било попрецизно , социогенезата на Торбешите која води до појавата на богомилството во 10 век ,кое пак е условено и претставува опозиција на официјалното византиско христијанство кое најпрвин било наложено на бугарскиот цар Бориз а овој натака го наметнувал врз своите поданици  преку свиоте мисионери .

За богомилското потекло на Торбешите,И другите јужнословенски муслимани(Бошњаци и Помаци )  пишувале многу автори кои ете составувачите на енциклопедијата ’ги заборавиле’ .Ќе напоменам неколку од нив:

Томас Арнолд

Мехмед Ханџиќ

Оболенски

Франјо Рачки

Едит Дирхам

Димитар Ангелов

Вера Стојчевска-Антиќ

Драголјуб Драгојловиќ

Назиф Докље

Франо Шијак

Драган ТАшкоски

Маја Ангеловска Панова

 Иво Пилар ,  Никос Чаушидис  и други .                                                             Многу од нив се повикуваат на византиски извори како на пр. хроночарот Халкокондил кој известува дека богомилите на Балканот уште биле наречени и Бабуни,Патарени, Кудугери и Торбеши.Има и топоними кои одат во прилиг на ваквата теза као селото Торбач ,Кудугерци ,Богомила ,планината Бабуна ,Богомилско поле ,Богомилски преслап и т.н. Има и неколку артефакти што успеале да ја преживеат инквизицијата или културоцидот и немо да сведочат за едно славно минато .          


(https://www.pomak.eu/board/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.podgorci.info%2Fserif_files%2Fimage002.jpg&hash=95e6f41d03a0a494f2996006dd0eaf622ca2bf81)
Богомилски знак на порта во с.Кракорница

(https://www.pomak.eu/board/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.podgorci.info%2Fserif_files%2Fimage004.jpg&hash=95e2cb179207120ab5dd2ce8b053e185a6982bfd)
  Истиот ,фото Емрула Реџоски .Ноември 2007г.
 При една посета на наша екипа Мехмед  Џемајлоски
Шериф  Ајрадиноски,Гарип  Имероски  и Ајет Кариманоски

(https://www.pomak.eu/board/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.podgorci.info%2Fserif_files%2Fimage005.jpg&hash=69e6b5a40c0d5b299e0a1d056df21b6ddf28cab0)
Богомилски нишан во Борје –Гора,Албанија

(https://www.pomak.eu/board/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.podgorci.info%2Fserif_files%2Fimage007.jpg&hash=6f8722c346502eca8763e02ae92b5dbdb10ac857)
Лимена плоча ,пронајдена во 1996 г
Во Шиштавец –Гора ,Албанија

(https://www.pomak.eu/board/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.podgorci.info%2Fserif_files%2Fimage009.jpg&hash=b00828e2fb112fa3002793810d19fd259ee12093)
Надгробен камен-нишан- на кој  
се забележува лилјанот-еден од
неколкуте богомилски симболи
С.Глобочица –Гора

(https://www.pomak.eu/board/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.podgorci.info%2Fserif_files%2Fimage011.jpg&hash=ebbcac4057b6760d12094cbbcf2aa89abefdb14a)

Торбешка невестинска носија од Горни –Струшки Дримкол ,с.Подгорци–фотографија од енциклопедијата .Би било добро да се спореди со една таква од ’Галичката свадба‘на пример или друга мијачка или...



Но очигледно овде  иако има прилично голем број наведени извори овие изостанале ! Дали случајно !!??Наместо мој  ќе наведам еден рeдакциски коментар на ’Гласник‘на ИВЗ  бр.3/4 од 1974 г.со наслов “Торбеши у очима Галабе Паликрушеве“, каде се вели :“За неа не е вредно ни да се спомне,во науката прилично застапената теза според која Торбешите се изедначуваат со фундиагиатите и кудугерите.можеби и таа спаѓа меѓу оние кои би сакале богомилите да не постојат во нашите краишта“ Очигледно бројот на тие што би скале богомилите како и нивните наследници Торбешите Бошњаците  и Помаците  и сега да не постијат во нашите краишта е мошне голем .

           Ako ова може да се рече за можеби најсериозната и најсеопфатна авторка ,која навлегла најдлабоко во оваа проблематика тогаш што преостанува за другите !? Бидејќи ако се изземе игноранскиот однос на Паликрушева спрема една од трите компоненти за етногенезата на Торбешите –Богомилството, нејзиниот труд може да смета за најстудиозен и нај сеопфатен .Дотолку повеќе што е пишуван во 1965 г ,односно цели 14 г пред појавата на комунистичката творевина наречена ’Културно научни средби на Македонците Муслимани‘. В’прочем и од историчарите кои застанаа зад оваа идеја најцитирани се нејзините наоди .А еве сега во енциклопедијата истото се случува.Историјата се повторува!

         Хипотезата на Миливој Павловиќ дека Скопските Торбеши се можеби најстарото Српско (читај Словенско) плема на Балканот само се споменува и ништо повеќе ! Изворниот текст недостапен !! Причините непознати ! И тие што го споменуваат таквиот текст наведуват дека ’не биле во мозност да го користат написот на Павловиќ !! Се наметнува прашањето зошто? Каде исчезнал ? Ако не изчезнал кој и зошто го крие? Искрено не можам да поверувам дека и за академиците ,особено за Ристовски ,еден таков текст да биде недостапен!!!  Да не е запален можеби ,како и книгите на богомилите??? Или можеби е забранет како на времето што беше случај со еден труд на д.р Јоаким Синадиновски со наслов ’Националното прашање и меѓунационалните односи кај нас’. Тука имаше едно цело поглавие за Торбешите – Истражување на еден социолог -кое беше во колизија и некомпатибилно со политиката на тогашната комунистичка власт и на споменатата творба на Лиманоски  па ја доживеа својата ’инквизиција’.Каква е таа наука која ’одбира штое драго а закопува што е благо’? Академија на науки и уметности не може ,не треба и не смее да си дозволи такво нешто но ете овде на Балканот тоа е правило .

          Во отсуство на вистинската наука ,макар и да е ’спорна ’ ништо не ни преостанува освен да ги земаме митовите и легендите како ’научни вистини’и да се потпреме на таквата фантазија или ќе ни останат толкувањата и гледиштата на луѓето од типот на Ѓорѓија Пулевски кој како што напоменав на почетокот,заробен во својот лавиринт и јазол(научен,,национален, верски,образовен и тн.)  и самиот не знае ни што е Македонец ни што е Мијак,уште помалку Торбеш. Верувам дека не слушнал за богомилство !! И самата Паликрушева во својата дисертација вели дека ’тој –Пулевски- е доста конфузен кога го објаснува поимот Мијак’ ,и дека според него може да излезе дека и Македонците се субгрупа на Мијаците според тоа што го пишува во неговото дело!

        Ако може да се зборува за некаква субгрупа тогаш Торбешите можеби треба да се групираат ,како што некои го прават тоа ,во Јужнословенската гранка која според верскиот културно-историски круг се дели на:

  Православни :Руси,Украинци,Белоруси,Срби,Македонци,Бугари и       Црногорци.

  Католици: Полјаци,Словаци,Хрвати,Словенци,Чеси ...и др. и

  Муслимани: Бошњаци,Торбеши,Помаци.


(https://www.pomak.eu/board/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2F7%2F7b%2FCarcassone.jpg&hash=112818144b180d29c0cc39b33b4d34da30acd859)
Тврдината Каркасон во Франција .Дали тука се криела Тајната Книга на Богомилите?




Title: Re:Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Metka on December 02, 2009, 15:58
Хубава статия, браво на Шериф.
Съдбата ни е в собствените ни ръце.
Искам линк на тази статия , за да може да покажем и снимките.
Title: Re: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Serif mkd on December 03, 2009, 02:40
  Blagodaram Metka ,blagodaram Husein ef.!Ne znam zosto fotografiite ne izlegle!? Se obidov i jas da go postavam tekstot od kaj mene (vo word verzija e) no ispadna povtorno bez fotografii!? I go otstraniv za da ne se duplira. Ne znam zosto no ce angaziram nekoj podobar poznavatel na komjuterski 'marifetlak' i insallah ce bide pouspesen od mene i efendijata Husein i nasite soforumci ce imaat moznost da gi vidat i fotografiite .
Title: Re:Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: pomak BG on December 03, 2009, 21:16
Беше ми я пратил serif mkd. Попрегледах я и останових, че действително в Македония няма историци, които да работят обективно. Подобно на положението в България и там всичко е заплетено с политическата обстановка. Естествено говорим общо взето. Възможно е да има и съвестни имена, каквито ги има и в България, но в такива сличаи като Македония, обикновенно покрай сухото гори и суравото.

Вижда се че serif mkd е един от интелектуалците ни. Освен това той е добре запознат и с културата на босненския народ. За нашо съжаление ние не сме много близо до тях и контактите ни са слаби. Иначе доста бихме се възползвали от тяхното развитие в областа на религията, културата и пр. А и те бошнаците биха постъпили по същия начин там където ние ги превъзхождаме. Все пак от нашите земи е търгнало и богомилството и исляма.

Title: Re: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Nedim Mehmedoski on December 05, 2009, 15:08
Bravo Serif-aga!

Vo vrska so kontroverznata "makedonska enciklopedija",iako ne sum imal prilika da ja procitam,sepak poznavajci ja retorikata

na avtorot na spornata "enciklopedija" Ristevski,pretpostavuvav deka ce bideme pretstaveni na toj nacin,na koj ti ni go

pretstavi delot namenet za "milenicite" na akademikot Ristevski..

Nemam nitu namera da ja kupam i da arcam pari  ;D za edno takvo falsifikatorsko i neosnovano amatersko izdanie,

makar da e pretstaveno kako "naucno-istrazuvacko" delo od strana na negovite avtori i mentori!.

Jas go potpisuvam bezrezervno tekstot na kolumnata i stojam zad relevantnosta na sodrzinata od kolumnata na bratot Serif

Ajradinoski.

Selam!

Title: Re: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: emrula on December 07, 2009, 11:06
Selam Sherif ago!Allah neka te nagradi za tvojot trud i doprinos po prasanjeto na Torbesite vo Makedonija.
Se nadevam deka nema ovde da zastanes so ovaa statija,tuku deka ova e samo pocetok i od tebe ocekuvame mnogu,mnogu pogolemi proekti.
Smetaj i na nasa skromna podrska,zatoa sto realno mnogu i ne mozeme da ti pomogneme po ova prasanje!

Selam,

Emrula!!!

 ;)
Title: Re: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Serif mkd on December 08, 2009, 18:08
Blagodaram Torbesh ,Blagodaram minister ! Ce se potrudime da go postavime tekstot zaedno so snimkite ...ovie nasi kompjuterdzii (Idriz, Agim ,Arif ) ako mozat nesto da pomognat okolu tehnikata za koja mene ocigledno ne me biva...selam .
Title: Re: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Serif mkd on December 09, 2009, 23:23
  Se nadevam uspeav(me)da ja postavime statijata kompletno so snimkite kako vo originalot.Blagodarnost na Arif Ajdaroski od "Podgorci info"-osnovac voedno i nas soforumec koj ja izvede ovaa tehnicka operacija.

http://www.podgorci.info/serif.htm (http://www.podgorci.info/serif.htm)
Title: Re:Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Nazmi on December 10, 2009, 01:20
Serif aga,ti si edno bogatstvo tuk v saita,kakto i za pomaci,torbeshi,,boshnaci,goranci,pomakos po sveta.Pesnite i tekstovete koito pishesh za nas edin narod sa blizki do nas syrceto i dusha.Allah da dav zdrave na teb Serif aga i skoro da se vidime.Pozdravi Nazmi.USA
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Serif mkd on January 07, 2010, 01:07
Blagodaram Nazmi ,pozdravi za Tebe i za site nasinci vo USA ,so molba ako moze da se najde nesto od spomenatiot b'lgarski avtor Georgi Traichev (Трајчев) koj ima pisuvano na ovaa tema i da se postavi tuka pa da spodelime i negovoto mnenie ..se razbira i drugi avtori od Bg.Ako nesto najdes Ti ili nekoj drug soforumec (se nadevam Husein Mehmed-pomak Bg ce ima nesto ili Metka ili...)da spodelime tuka i da diskutirame .
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: pomak BG on January 07, 2010, 14:15
serif mkd во Булгариjа автори, као академик д.р Блаже Ристовски, са проф. Петър Петров, Анастас Иширков, Мильо Павлов, Стоjу Шишков и пр., а обективни иследовател са Груев, М., Елдъров, Св., Желязкова, Ан., Милятич, Л., Назърска, Ж., Карамихова, М., Кънчов, В., Лори, Б., Япов, П., Георгиев, В., Трифонов, С., Кил, М. и пр. 
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: daczo on January 07, 2010, 22:32
 Origin
Unbalanced scales.svg
   The neutrality of this article is disputed. Please see the discussion on the talk page. Please do not remove this message until the dispute is resolved. (October 2008)

The now defunct Gnostic social-religious movement and doctrine originated in the time of Peter I of Bulgaria (927 – 969) as a reaction against state and clerical oppression of Byzantine church. In spite of all measures of repression, it remained strong and popular until the fall of Bulgaria in the end of the 14th century.

Bogomilism is the first significant Bulgarian heresy that came about in the first quarter of the 10th century. The term "Bogomil" means "Dear to God" in Bulgarian. Bogomilism was a natural outcome of many factors that had arisen till the beginning of 10th century. The forced Christianization of the Slavs and proto-Bulgarians by Tsar Boris I in 863 and the fact that the religion was initially practised in Greek, which only the elite knew, resulted in a very superficial level of understanding of the religion, if any understanding at all. Another very important factor was the social discontent of the peasantry. Due to the constant wars during the time of the father of Tsar Peter I of Bulgaria, Simeon I, the lands near the Greek border (Thrace) were devastated, and the people living there were left without occupation. Moreover, the change of authority over these lands resulted in the unstable status of the peasantry. In short, the ones that struggled the most because of the strife for land were the peasants of Thrace. At the time of Tsar Peter I of Bulgaria, they were also subject to higher taxes, which was devastating for them. All these factors contributed to the general discontent of the peasantry at the beginning of the 10th century. Moreover, the church was very corrupt, and the ones trying to find comfort in it were very disappointed and failed to find consolation. Another factor was the existence of older Christian heresies in the Bulgarian lands. The most influential among those were Manichaeism and Paulicianism, which were considered very dualistic. Manichaeism’s origin is related to Zoroastrianism; that is why Bogomilism is sometimes indirectly connected to Zoroastrianism in the sense of its duality. The social discontent of the peasantry and the presence of the old Christian heresies created a new Christian heresy under the name of Bogomilism.

It is difficult to ascertain whether the name was taken from the reputed founder of that movement, priest Bogumil or Bogomil, (Bulgarian поп Богомил where 'поп' [pop] means priest – father – and his name Богомил translates as "dear to god") or whether he assumed that name after it had been given to the whole sect. The word is a direct translation into Slavonic of Massaliani, the Syriac name of the sect corresponding to the Greek Euchites. The Bogomils are identified with the Massaliani in Slavonic documents of the 13th century.

It is a complicated task to determine the true character and the tenets of any ancient sect, considering that almost all the information that has reached us comes from their opponents. Much of the heretical literature has either perished or been completely changed, but some has survived in a modified written form or through oral tradition. Concerning the Bogomils, something can be gathered from the information collected by Euthymius Zygadenus in the 12th century, and from the polemic Against the Newly-Appeared Heresy of the Bogomils written in Slavonic by Presbyter Cosmas, a 10th century Bulgarian official. The old Slavonic lists of forbidden books of the 15th and 16th century also give us a clue to the discovery of this heretical literature and of the means the Bogomils employed to carry on their propaganda. Much may also be learned from the doctrines of the numerous heretical sects which arose in Medieval Kievan Rus' after the 11th century.

The Bogomils were undoubtedly the connecting link between the so-called heretical sects of the East and those of the West. They were, moreover, the most active agents in disseminating such teachings in Rus and among all the nations of Europe. In the 12th and 13th century, the Bogomils were already known in the West as "Bulgari", i.e. Bulgarians (българи). In 1207 the Bulgarorum heresis is mentioned. In 1223 the Albigenses are declared to be the local Bougres, and in the same period mention is made of the "Pope of the Albigenses who resided within the confines of Bulgaria" (see also Nicetas, Bogomil bishop). The Cathars and Patarenes, the Waldenses, the Anabaptists, and in Russia the Strigolniki, Molokani and Doukhobors, have all at different times been either identified with the Bogomils or closely connected with them.
Doctrine

From the imperfect and conflicting data which is available, one positive result can be gathered: that the Bogomils were both Adoptionists and Manichaeans. They had accepted the teaching of Paul of Samosata, though at a later period the name of Paul was believed to be that of the Apostle; and they were not quite free from the Dualistic principle of the Gnostics, at a later period too much identified with the teaching of Mani, by Photius, Petrus Siculus, and other authors. They rejected the Christianity of the orthodox churches and did not accept the docetic teaching of some of the other sects.

Karp Strigolnik, who in the 14th century preached the doctrine in Novgorod, explained that St. Paul had taught that simpleminded men should instruct one another; therefore they elected their "teachers" from among themselves to be their spiritual guides, and had no special priests. It is tradition to believe that the Bogomils taught that prayers were to be said in private houses, not in separate buildings such as churches. Ordination was conferred by the congregation and not by any specially appointed minister. The congregation were the "elect," and each member could obtain the perfection of Christ and become a Christ or "Chuist." Marriage was not a sacrament. Scholars agree on that Bogomils refused to fast on Mondays and Fridays, and that they rejected monasticism. It is also held that they declared Christ to be the Son of God only through grace like other prophets, and that the bread and wine of the eucharist were not physically transformed into flesh and blood; that the last judgment would be executed by God and not by Jesus; that the images and the cross were idols and the veneration of saints and relics idolatry.

These Pauline doctrines have survived in the great Russian sects, and can be traced back to the teachings and practice of the Bogomils. But in addition to these doctrines of an adoptionist origin, they held the Manichaean dualistic conception of the origin of the world. This has been partly preserved in some of their literary remains, and has taken deep root in the beliefs and traditions of the Bulgarians and other nations with substantial Bogomil followings. The chief literature of all the heretical sects throughout the ages has been that of apocryphal Biblical narratives, and the popes Jeremiah or Bogumil are directly mentioned as authors of such forbidden books "which no orthodox dare read." Though these writings are mostly of the same origin as those from the older lists of apocryphal books, they underwent a modification at the hands of their Bogomil editors, so as to be useful for the propagation of their own specific doctrines.

In its most simple and attractive form—one at the same time invested with the authority of the reputed holy author--their account of the creation of the world and of man; the origin of sin and redemption, the history of the Cross, and the disputes between body and soul, right and wrong, heaven and hell, were embodied either in "Historiated Bibles" (Palcyaf) or in special dialogues held between Christ and his disciples, or between renowned Fathers of the Church who expounded these views in a simple manner adapted to the understanding of the people (Lucidaria).

The Bogomils taught that God had two sons, the elder Satanail and the younger Michael. The elder son rebelled against the father and became the evil spirit. After his fall he created the lower heavens and the earth and tried in vain to create man; in the end he had to appeal to God for the Spirit. After creation Adam was allowed to till the ground on condition that he sold himself and his posterity to the owner of the earth. Then Michael was sent in the form of a man; he became identified with Jesus, and was "elected" by God after the baptism in the Jordan. When the Holy Ghost (again Michael) appeared in the shape of the dove, Jesus received power to break the covenant in the form of a clay tablet (hierographon) held by Satanail from Adam. He had now become the angel Michael in a human form; as such he vanquished Satanail, and deprived him of the termination -il = God, in which his power resided. Satanail was thus transformed into Satan. Through his machinations the crucifixion took place, and Satan was the originator of the whole Orthodox community with its churches, vestments, ceremonies, sacraments and fasts, with its monks and priests. This world being the work of Satan, the perfect must eschew any and every excess of its pleasure. But the Bogomils did not go as far as to recommend asceticism.

They held the "Lord's Prayer" in high respect as the most potent weapon against Satan, and had a number of conjurations against "evil spirits." Each community had its own twelve "apostles," and women could be raised to the rank of "elect." The Bogomils wore garments like mendicant friars and were known as keen missionaries, travelling far and wide to propagate their doctrines. Healing the sick and exorcising the evil spirit, they traversed different countries and spread their apocryphal literature along with some of the books of the Old Testament, deeply influencing the religious spirit of the nations, and preparing them for the Reformation. They accepted the four Gospels, fourteen Epistles of Paul, the three Epistles of John, James, Jude, and an Epistle to the Laodiceans, which they professed to have. They sowed the seeds of a rich, popular religious literature in the East as well as the West. The Historiated Bible, the Letter from Heaven, the Wanderings through Heaven and Hell, the numerous Adam and Cross legends, the religious poems of the "Kaliki perehozhie" and other similar productions owe their dissemination to a large extent to the activity of the Bogomils of Bulgaria, and their successors in other lands.

The essence of Bogomilism is the duality in the creation of the world. This is exactly why it is considered a heresy. Bogomils explained the earthly sinful corporeal life as a creation of Satan, an angel that was sent to the Earth. Due to this duality, their doctrine rejects everything that is socially created and that does not come from the soul, the only divine possession of the human. Therefore, the established Church, the state, and the hierarchy is totally undermined by Bogomilism. Its followers refuse to pay taxes, to work in serfdom, or to fight for their state. The whole social system is overthrown, which on its part were understood as suggesting disorder and propels destructivity for the state, the church by its progenitors, that ultimately eradicated the bogomils.[citation needed]
History

Our best source for the Bogomils is the Panoply of Euthymius Zigabenus, who conducted trials of Bogomils for Alexius I Comnenus.

According to Slavonic documents, the founder of this sect was a certain priest Bogumil, who "imbibed the Manichaean teaching and flourished at the time of the Bulgarian emperor Peter" (927-968). According to another source, the founder was called Jeremiah (or there was another priest associated with him by the name of Jeremiah). This was the beginning of a revival of the sect, which proved loyal to the empire.

The Slavonic sources are unanimous on the point that his teaching was Manichaean. A Synodikon from the year 1210 adds the names of his pupils or "apostles," Mihail, Todur, Dobri, Stefan, Vasilie and Peter. Zealous missionaries carried their doctrines far and wide. In 1004, scarcely 25 years after the introduction of Christianity into Kievan Rus, we hear of a priest Adrian teaching the same doctrines as the Bogomils. He was imprisoned by Leontius, Bishop of Kiev. In 1125, the Church in the south of Rus had to combat another heresiarch named Dmitri. The Church in Bulgaria also tried to extirpate Bogomilism. Several thousand went in the army of Alexios I Komnenos against the Norman, Robert Guiscard; but, deserting the emperor, many of them (1085) were thrown into prison. Efforts were again put forth for their conversion; and for the converts the new city of Alexiopolis was built, opposite Philippopolis. When the Crusaders took Constantinople (1204), they found some Paulicians, whom the historian Geoffrey of Villehardouin calls Popelicans. The popes in Rome whilst leading the Crusade against the Albigenses did not forget their counterpart in the Balkans and recommended the annihilation of the heretics.

The Legend of Saint Gerard discloses that followers of Bulgarian Bogomilism were present during the early 11th century in Ahtum's realm, which comprised present day Banat. They invoked Archangel Uriel, whose name is common in amulets and magic rituals.

The Bogomils spread westwards and settled first in Serbia; but at the end of the 12th century Stefan Nemanja, king of Serbia, burned them, persecuted them and expelled them from the country. Large numbers took refuge in Bosnia, where they were known under the name of Patarenes or Patareni. There, they were also brought into connection with the indigenous Bosnian Church, which was also considered heretical by the Pope and Byzantines, but was not actually Bogomil in nature. From Bosnia, their influence extended into Italy (Piedmont). The Hungarians undertook many crusades against the heretics in Bosnia, but towards the close of the 15th century, the conquest of that country by the Turks put an end to their persecution. It is alleged that a large number of the Bosnian Paterenes, and especially the nobles, embraced Islam. Few or no remnants of Bogomilism have survived in Bosnia. The Ritual in Slavonic written by the Bosnian Radoslav, and published in vol. xv. of the Starine of the South Slavonic Academy at Agram, shows great resemblance to the Cathar ritual published by Cunitz, 1853. See F Rački, "Bogomili i Paternai" in Rad, vols. vii., viii. and x. (Agram, 1870); Dollinger, Beiträge zur Ketzergeschichte des Mittelalters, 2 vols. (Munich, 1890).

In 970 the emperor John I Tzimiskes transplanted no less than 200,000 Armenian Paulicians to Europe and settled them in the neighbourhood of Philippopolis (today's Plovdiv in Thrace). Under Turkish rule, the Armenian Paulicians lived in relative safety in their ancient stronghold near Philippopolis, and further northward. Linguistically, they were assimilated into the Bulgarians, by whom they were called pavlikiani. In 1650, the Roman Catholic Church gathered them into its fold. No less than fourteen villages near Nicopolis, in Moesia, embraced Catholicism, as well as the villages around Philippopolis. A colony of Paulicians in the Wallachian village of Cioplea near Bucharest also followed the example of their brethren across the Danube.

In the 18th century, the Paulician people from around Nicopolis were persecuted by the Turks, presumably on religious grounds, and a good part of them fled across the Danube and settled in the Banat region that was part of the Austrian Empire at the time, and became known as Banat Bulgarians. There are still over ten thousand Banat Bulgarians in Banat today in the villages of Dudeştii Vechi, Vinga, Breştea and also in the city of Timişoara, with a few in Arad; however, they no longer practice their religion, having converted to Roman Catholicism. There are also a few villages of Paulicians in the Serbian part of Banat, especially the villages of Ivanovo and Belo Blato, near Pančevo.
In modern and popular culture

In Foucault's Pendulum, a novel by the Italian writer and philosopher Umberto Eco, the plot concerning a widespread secret and mystic conspiracy has its ground in the disappearance of the Bogomils after the fall of the Second Bulgarian Empire under the rule of the Ottoman Empire.

The Secret Book is a Macedonian feature film combining the detective, thriller and conspiracy fiction genres, based on fictional story of the quest for the original Slavic language "Secret Book", written by the Bogomils in Bulgaria and carried to Western Europe during the Middle Ages.

An English profanity and the name of a crime emerged from reports of the Bogomils by the Catholic Church. The words "bugger" and "buggery" emerged, by way of the word "bougre" in French, from "Bulgar" (Bulgarian), which was understood to mean the Bogomils, who were believed to be devoted to the practice of sodomy.[1] "Buggery" first appears in English in 1330, though "bugger" in a sexual sense is not recorded until 1555.[2]
References

   1. ^ Erin McKean, ed (2005). New Oxford American Dictionary, 2nd edition. Oxford University Press. ISBN 0-19-517077-6.
   2. ^ OED 1st edn

Sources

    * J. C. Wolf, Historia Bogomilorum (Wittenberg, 1712)
    * Euthymius Zygabenus, Narratio de Bogomilis, ed. Gieseler (Göttingen, 1842)
    * C. J. Jirecek, Geschichte d. Bulgaren (Prague, 1876), S. 155, 174-175
    * L. P. Brockett, The Bogomils of Bulgaria and Bosnia: The Early Protestants of the East (s.l., 1879) [1]
    * V. Sharenkoff, A Study of Manicheism in Bulgaria (New York, 1927).
    * D. Obolensky, The Bogomils: A Study in Balkan Neo-Manichaeism (Cambridge, 1948), reprint New York, 1978
    * S. Runciman, The Medieval Manichee: A Study of the Christian Dualist Heresy (Cambridge, 1947)
    * K. Papasov, Christen oder Ketzer - die Bogomilen (Stuttgart, 1983)
    * D. Angelov, Bogomilstvoto (Stara Zagora, 1995)
    * J. Meiers, Archbishop Ancient Order of Bogomil, of Americas'.
    * J. Ivanov, Bogomilski knigi i legendi (Sofija, 1925). French translation by M. Ribeyrol, Livres et Légendes bogomiles (Paris, 1976).

See also

    * Cathar
    * Paulicianism
    * Novgorod Codex

External links

    * Anna Comnena's The Bogomils
    * Entry of Slavs Into Christendom
    * Raoul Vaneigem, The Resistance to Christianity
    * Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450
    * L. P. Brockett, The Bogomils of Bulgaria and Bosnia - The Early Protestants of the East

[show]
v • d • e
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: daczo on January 07, 2010, 22:54
The Great Heresy - 03 In the steps of the Bougres - 03 (http://www.youtube.com/watch?v=sl8FTlrLD5o#)
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: daczo on January 07, 2010, 23:25
Basic Information

The Cathars (also known as Albigensians, Bougres, Bulgars, or Bons Hommes et Bonnes Femmes) were a gnostic, dualistic sect of Christianity. They believed the world was created by one of two Gods, an evil God known as Rex Mundi, who was the creator of all matter. By contrast, the Cathars worshiped a bodiless spiritual God, whom they believed to be the God of love and peace. They believed that goal of mankind should be to put love before power, and strive to achieve spiritual enlightenment and shed the material world.
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Serif mkd on January 08, 2010, 22:54
You are not allowed to view links. Register or Login
serif mkd во Булгариjа автори, као академик д.р Блаже Ристовски, са проф. Петър Петров, Анастас Иширков, Мильо Павлов, Стоjу Шишков и пр., а обективни иследовател са Груев, М., Елдъров, Св., Желязкова, Ан., Милятич, Л., Назърска, Ж., Карамихова, М., Кънчов, В., Лори, Б., Япов, П., Георгиев, В., Трифонов, С., Кил, М. и пр. 
   А Георги Трајчев ,каде би го ставил?
   Ако некој од споменатите публикувал нешто посочи ми или постави во темава .Би било интересно да прочитаме.
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: pomak BG on January 08, 2010, 22:58
Требва да го разуча прво тогава ке ти дам информация.
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: pomak BG on January 09, 2010, 13:13
Това е от този автор. http://www.promacedonia.org/rami/gt/gt_2.html (http://www.promacedonia.org/rami/gt/gt_2.html)
Човека писал смислови работи за богомилите. Само дето не писал, че по-голямата част от богомилите приели исляма през ХV в. а и от по-рано. За неговата автобиография се пише, че е роден в 1869 година в град Прилеп, тогава в Османската империя, днес в Република Македония. Завършва Солунската българска гимназия и става учител. През есента на 1896 година влиза във ВМОРО. В 1908 година става председател на околийския революционен комитет в Прилеп. След Междусъюзническата война Трайчев емигрира в България и работи като учител. Пише спомени и книги на македонска тематика. Умира в София в 1945 година.

Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Serif mkd on January 09, 2010, 18:18
You are not allowed to view links. Register or Login
Требва да го разуча прво тогава ке ти дам информация.
   Blagodaram pomak BG ,za linkot .Ce go citam stom dobijam povece vreme.Postiraj i drugi avtori od Bg koi se zanimavale so ovaa i slicni temi.
   Blagodarnost i za daczo so molba ,ako e vozmozno da go prevede postot od angliski i bidejci gledam ip od polska ,bi go zaprasal za izvesen Martin -doktorant na tema Torbesi -muslimani od Mk? Bese vo Mk pred dve god (noemvri 2007)se sretnavme i razgovaravme na ovie temi no ,za zal ne razmenivme adresi nitu tel.Ako moze da se najde na tamosni sajtovi bi mi bilo drago .Za zal ne se secavam na prezimeto ..samo imeto -Martin .
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: pomak BG on January 09, 2010, 18:38
Oвa е от daczo

На сега веќе непостоечкиот Гностичката општествено-религиозна доктрина движење и потекнува од времето на Петр I на Бугарија (927-969), како реакција против државата и свештеничка угнетување на византиската црква. И покрај сите мерки на репресија, таа остана силен и популарен се до падот на Бугарија на крајот на 14 век.

Богомилството е првиот значаен Бугарски ерес дека случи во првата четвртина на 10 век. Терминот "Богомил" значи мил на Бога ", на бугарски. Богомилството е природен резултат на многу фактори, кои беа покренати до почетокот на 10 век. Принудени на христијанизација на Словените и прото-Бугари од цар Борис I во 863 и фактот дека религијата е првично се практикува на грчки, кој само елитните знаеше, резултираше со многу површно ниво на поимање на религијата, ако има разбирање во сите. Уште еден многу важен фактор е социјално незадоволство на селаните. Поради постојани војни за време на таткото на цар Петр I Бугарија, Симеон I, на земјиште во близина на грчката граница (Тракија) биле опустошени, а луѓето што живеат таму беа оставени без занимање. Покрај тоа, промената на власт над овие територии резултираше во нестабилна состојба на селаните. На кратко, оние што се бореше најмногу поради расправии за земјата, биле селаните од Тракија. Во времето на царот Петр I на Бугарија, тие исто така беа предмет на повисоки даноци, кој беше катастрофални за нив. Сите овие фактори придонесоа за општо незадоволство на селаните во почетокот на 10 век. Освен тоа, црквата е многу оштетена, како и оние кои се обидуваат да најдат утеха во неа беа многу разочарани и не успеа да најде утеха. Друг фактор е постоењето на христијанските ереси постарите во бугарските земји. Највлијателниот меѓу оние кои беа Манихеjство и павликjанство, кои се сметаат за многу дуалистички. Манихеизкото потекло е поврзана со Зороастризам; дека е зошто Богомилството понекогаш е индиректно поврзан со Зороастризам во смисла на нејзиното двојство. Социјалната незадоволството на селаните и на присуството на стар христијански ереси создаде нов христијанска ерес под името на Богомилството.

Тешко е да утврди дали името е земено од знаменит основач на тоа движење, Богумил или свештеник Богомил, (бугарски поп Богомил, каде што "поп" [поп] значи свештеник - отец - Богомил и неговото име се преведува како "мил на Бога" ), или дали тој претпоставува дека името, откако таа беше даден на цела секта. Зборот е директен превод на словенската на масалияни, Сириски на името на секта одговараат на грчките Euchites. Богомилите се идентификува со масалиани во словенската документи на 13-ти век.

Тоа е комплицирана задача да се одреди вистинскиот карактер и принципи на било антички секта, имајќи предвид дека речиси сите информации што ги има достигнато ни доаѓа од нивните противници. Голем дел од литературата или еретички загинале или биле потполно се промени, но некои ја преживеал еден пат во писмена форма или преку усна традиција. Што се однесува на богомилите, нешто може да се собирани од информациите собрани од Euthymius Zygadenus во 12 век, и од полемика против Ново-ереси се појави на богомилите напишани во словенската од Презвитер Козма, на 10 век бугарската официјална. Старата словенска листи на забранети книги од 15 и 16 век, исто така, да ни даде клуч кон откривањето на овој еретички литература и на средствата на Богомилите вработени да вршат пропаганда. Многу може да се научи од доктрините на бројните еретички секти што стана во средновековна Киевска Рус "по 11-ти век.

Богомилите биле несомнено поврзување врската помеѓу т.н. еретички секти на Истокот и на оние на Западот. Тие беа, згора на тоа, повеќето активни агенси за дисеминација на таквите учења во Рус и меѓу сите народи на Европа. Во 12 и 13 век, богомилите биле веќе познат во запад како "Бугари", т.е. Бугари (българи). Во 1207 година на булгарски ереси се споменува. Во 1223 година на албигорци се прогласени за да биде на локалните Bougres, а во истиот период се спомене е направена на "папата на Albigenses кој живеел во рамките на границите на Бугарија" (види, исто така, Nicetas, Богомил владика). На катари и патарени, на Waldenses, на Анабаптисти и во Русија Strigolniki, Molokani и Doukhobors, ги имаат сите во различни времиња се или идентификува со богомилите или тесно поврзано со нив.
Доктрина

Од несовршени и конфликтни податоци кои се достапни, еден позитивен резултат може да се соберат: дека богомилите биле двете Adoptionists и Manichaeans. Тие го прифатија учењето на Павле од Самосата, иако во подоцнежниот период од името на Павле е да се верува дека на Апостолот; и тие не се сосема слободни од дуалистички принцип на Гностиците, во подоцнежниот период премногу идентификувани со наставата на Мани, од Photius, Petrus Сикулски, и други автори. Тие го отфрли Христијанството на православни цркви и не ја прифаќа docetic учењето на некои од останатите секти.

Strigolnik скрие, кој во 14 век проповедаше доктрина во Новгород, објасни дека свети Павле беше научил дека треба да подучува мажите simpleminded една со друга, поради тие избираат нивните "професори" од меѓу себе да бидат нивните духовни водичи, и немам посебна свештеника . Тоа е традиција да се верува дека богомилите учеа дека молитви беа за да се каже дека во приватни куќи, а не во посебни згради, како што се црквите. Ординација беше доделени од страна на општеството, а не со кој било специјално назначен за министер. Општеството се "избира", а секој член би можеле да добијат перфекција на Христос и стануваат Христос или "Chuist." Бракот не е света Тајна. Научниците се согласуваат дека на Богомилите одби да пости во понеделник и петок, и дека тие ги отфрли монаштво. Тоа е, исто така, се одржа дека тие треба да се прогласат за Христос Син Бога само преку благодатта како и другите пророци, и дека лебот и виното во Евхаристијата не беа физички трансформира во тело и крв; дека последната пресуда ќе биде извршена од страна на Бог, а не од страна на Исуса; дека сликите и на крстот се идоли и почит на светци и на моштите идолопоклонство.

Овие Полин доктрини преживеале во големиот руски секти, и може да се проследи наназад до учењата и праксата на богомилите. Но, покрај овие доктрини на adoptionist потекло, тие се одржа во манихејски дуалистички концепт на потеклото на светот. Ова е делумно сочувани во некои од своите книжевни останува, и ги презела длабок корен во верувања и традиции на Бугарите и другите народи со значителни Богомил followings. Шефот на литературата на сите еретички секти низ вековите е дека на апокрифните Библиски приказни, и на папите Еремија или Богумил се директно споменати како автори на такви забранети книги "кои не се осмелуваат православни читање." Иако овие списи се претежно од исто потекло како и оние од постарите листи на апокрифни книги, тие подложен на промена во рацете на нивните уредници Богомил, така што ќе бидат корисни за ширење на своите специфични доктрини.

Во својот најголем едноставен и атрактивна форма и една во исто време инвестираат со органот на светиот знаменит автор - нивната сметка на создавањето на светот и на човекот; потеклото на грев и искупувањето, историјата на крстот, а на спорови помеѓу телото и душата, правото и погрешното, Небото и пеколот, се отелотворени или во "история на Библии" (Palcyaf) или во посебни дијалози се одржа помеѓу Христос и Неговите ученици, или меѓу познатиот Отци на Црквата, кои expounded овие ставови во едноставен начин прилагодува кон разбирањето на луѓето (Lucidaria).

Богомилите учат дека Бог имал два сина, постариот Сатанаил и на помладите Мајкл. Постариот син се побуни против татко и стана лошиот дух. По падот тој создал долниот небото и земјата и се обидел залудно да се создаде човекот, на крајот мораше да поднесе жалба на Бога за Духот. По создавањето на Адам му беше дозволено да се обработува земјата, под услов тој продадена нему и на неговото потомство на сопственикот на земјата. Тогаш Мајкл е испратена во форма на човек, тој стана идентификувани со Исуса, и бил "избран" од Бога, по крштавањето во Јордан. Кога Светиот Дух (повторно Мајкл) се појавува во облик на гулаб, Исус доби сила да крши спогодбата во форма на глинени таблета (hierographon) што се одржа од Satanail од Адам. Тој сега стана ангел на Мајкл во човечка форма, како таков тој поразените Сатанаил, него и лишени од завршувањето-il = Бог, во која својата моќ ТАМУ. Satanail беше така претвора во Сатаната. Преку неговиот machinations распетието се одржа и Сатаната беше автор на целата православна заедница со своите цркви, одежди, церемонии, обреди, и пости, со неговите монаси и свештеници. Овој свет е дело на Сатаната, на добра мора да се избегнуваат какви било и секој вишок на задоволство. Но, на Богомилите не одат, колку што да препорача аскетизам.

Се одржа "Оче наш" во висока почит како на најпотентната оружје против сатаната, и имаше голем број на conjurations против "истерување духови". Секоја заедница имаше дванаесет свои "апостоли", и жените можат да се издигнат на степен на "избраните." Богомилите носеше облека како mendicant Friars и биле познати како сакаат мисионери кои патуваат далеку и широко да ги пренесат нивните доктрини. Исцелување на болни и exorcising лошиот дух, тие поминуваат разни земји и се шири нивната апокрифна литература, заедно со некои од книгите на Стариот Завет, длабоко влијание врз верски духот на народите, а ги подготвуваа за реформација. Тие прифатија четирите Евангелија, Четиринаесет посланија на Павле, на три посланија на Јован, Јаков, Јуда, и Посланието до Laodiceans, кои што по професија да го имаат. Тие го посеал семето на еден богат, популарна верска литература на Исток како и од Западот. Historiated на Библијата, писмо од рајот, за скитање низ Рајот и Пеколот, на Адам и бројни легенди на крст, на верски песни на "Kaliki perehozhie" и други слични продукции должам нивната дистрибуција до голем степен на активност на богомилите на Бугарија, и на нивните наследници во други земји.

Суштината на Богомилството е двојноста во создавањето на светот. Токму затоа таа се смета за ерес. Богомилите ги објасни земните грешните телесни живот, како креација на Сатаната, ангел, кој беше испратен до Земјата. Поради ова двојност, нивната доктрина отфрла сето она што е социјално создал и дека не доаѓаат од душата, на само божествена поседување на човекот. Затоа, основана Црква, држава, и хиерархија е целосно поткопана од Богомилството. Нејзините следбеници одбиваат да плаќаат даноци, да се работи во Ропство или да се борат за својата држава. Целиот општествен систем е симнат од власт, кои на своја страна се сфати како што укажува на нарушување и движи destructivity за државата, црквата од неговиот progenitors, дека во крајна линија ликвидација на богомилите. [Се бара извор]
Историја

Нашиот најдобар извор за богомилите е доспехи на Euthymius Zigabenus, кој врши испитувања на Богомилите за Alexius I Комнин.

Според словенските документи, основачот на оваа секта е одреден свештеник Богумил, кој "imbibed манихејски на наставата и доживува вистински бум во времето на бугарскиот цар Петар" (927-968). Според друг извор, основач бил наречен Еремија (или има уште еден свештеник со него поврзани со името на Еремија). Тоа беше почеток на заживување на секта, кој се покажа верни на империјата.

Словенската извори се едногласни во врска точка дека неговото учење беше манихејски. А Synodikon од 1210 година, додава имињата на неговите ученици или "апостоли", Михаил, Todur, Добри, Стефан, Василие и Петар. Фанатичен мисионери вршат нивните доктрини далеку и широко. Во 1004 година, едвај 25 години по воведувањето на христијанството во Киевска Рус, слушаме на свештеник Адријан настава на истиот доктрини како богомилите. Тој бил затворен од страна на Леонтиј, епископ на Киев. Во 1125, на Црквата во јужниот дел на Русија мораше да се бори против друго име Дмитриј heresiarch. Црквата во бугарија исто така се обидел да изтребвам Богомилството. Неколку илјади отиде во војска на Alexios I Komnenos против Норман, Роберт Guiscard, но, deserting на царот, многу од нив (1085) беа фрлени во затвор. Напори беа повторно полагам за нивната реализација; и за претвора во нов град Alexiopolis е изградена, спроти Филипопол. Кога крстоносците го зеде Цариград (1204), најдоа некои Paulicians, кого историчар Џефри на Villehardouin повици Popelicans. Папите во Рим додека го водат Крстоносна војна против Albigenses не заборавиме нивните колега на Балканот, и препорача на поништување на еретиците.

Легендата за Свети Жерар открива дека следбеници на Бугарски Богомилството беа присутни за време на почетокот на 11 век, во царството на Ahtum со која до ден денес Банат. Тие се повика на Архангел Урил, чие име е честа појава во амулети и магија ритуали.

Богомилите западно се шират и се насели прво во Србија, но на крајот на 12-тиот век, Стефан Немања, цар на Србија, толпата ги, прогонувани нив и ги протера од земјата. Голем број се засолнат во Босна, каде што тие биле познати под името Patarenes или Patareni. Таму, тие исто така беа донесени во врска со домородните на босанските Црква, што беше, исто така, смета еретички од страна на папата и Византијците, но не бил Богомил, всушност во природата. Од Босна, нивното влијание продолжи во Италија (Пиемонт). Унгарците се вклучи многу крстоносните војни против еретиците во Босна, но кон крајот на 15-от век, освојување на таа земја од Турците се стави крај на нивниот прогон. Се тврди дека голем број на босанските Paterenes, а особено на благородните, прифатија исламот. Малку или воопшто не се остатоци од Богомилството го преживеал во Босна. Ритуалот на словенски напишани од страна на босанските Радослав, и објавени во об. XV. на Starine на јужно словенски академија во Agram, покажува голема сличност со Cathar ритуал објавени од Cunitz, 1853. Види F Rački ", Bogomili i Paternai" во Rad, vols. VII., VIII. и X. (Agram, 1870); Dollinger, Beiträge zur Ketzergeschichte des Mittelalters, 2 vols. (Минхен, 1890).

Во 970 императорот Јован I Tzimiskes посадена не помалку од 200.000 ерменски Paulicians во Европа и ги населиле во соседството на Филипопол (денешен Пловдив е во Тракија). Под турска власт, на ерменски павликjani живееле во релативна сигурност во нивното упориште во близина на античкиот Филипопол, и понатаму на север. Лингвистички, биле асимилирани во Бугари, и од кого тие биле повикани pavlikiani. Во 1650, на Римокатоличката црква ги собраа во своите превиткува. Не помалку од четиринаесет села во близина на Никопол, во Мизија, прифатија католицизмот, како и селата околу Филипопол. А колонија на Paulicians во Wallachian с Cioplea во близина на Букурешт, исто така, го следеле примерот на своите браќа низ Дунав.

Во 18 век, Paulician луѓе од целиот Никопол беа прогонувани од страна на Турците, веројатно на верска основа, а добар дел од нив избегаа низ Дунав и се насели во Банат регионот, што е дел од австриската империја во тоа време, и Банат стана познат како Бугари. Се уште има над десет илјади Банат Бугари во Банат денес во селата Стар Бешенов, Vinga, Breştea и, исто така, во градот Темишвар, со неколку во Арад, меѓутоа, тие веќе не ја практикуваат својата религија, ја претвораат во римската католицизмот. Исто така постојат и неколку села од Paulicians во српскиот дел на Банат, особено селата Иваново и Бело Блато, во близина на Панчево.
Во модерната популарна култура и

Во Foucault's Pendulum, роман од страна на италијанскиот писател и филозоф Umberto Eco, на парцела во врска со широко распространета и мистик тајна конспирација има својата основа во исчезнувањето на Богомилите по падот на Второто бугарско царство под власт на Отоманската империја.

Тајната книга е македонски игран филм комбинирање на детективот, трилер и заговор фантастика жанрови, врз основа на фиктивна приказна за потрага по оригинални словенски јазик "Тајната книга", напишана од богомилите во Бугарија и се носи во Западна Европа во текот на средниот век .

Англиски вулгарности и името на криминал се појави од извештаите на Богомилите од страна на Католичката Црква. Зборовите "педераст" и "buggery" се појави, по пат на зборот "bougre" на француски, од "Бугарски" (бугарски), која беше подразбира богомилите, кои се верува дека се посветени на практиката на sodomy. [1] "Buggery" прво се појавува на англиски јазик во 1330, иако "педераст" во сексуална смисла не е запишан до 1555. [2]
Референци

   1. ^ Ерин McKean, ед (2005). New Oxford American Dictionary, 2nd Edition. Oxford University Press. ISBN 0-19-517077-6.
   2. ^ OED 1. edn

Извори

    * JC Wolf, Historia Bogomilorum (Витенберг, 1712)
    * Euthymius Zygabenus, Narratio де Bogomilis, ед. Gieseler (Гетинген, 1842)
    * С. Ј. Jirecek, Geschichte d. Bulgaren (Прага, 1876), S. 155, 174-175
    * Brockett ЛП, на богомилите на Бугарија и Босна: The Early протестанти на исток (sl, 1879) [1]
    * В. Sharenkoff, Студија на Manicheism во Бугарија (Њујорк, 1927).
    * ДР Obolensky, на Богомилите: Студија во балканските нео-Manichaeism (Cambridge, 1948), препечатено New York, 1978
    * С. Runciman, средновековната Manichee: Студија на христијанската дуалистичната Heresy (Cambridge, 1947)
    * К. Papasov, Christen oder Ketzer - умре Bogomilen (Stuttgart, 1983)
    * Д. Ангелов, Bogomilstvoto (Стара Загора, 1995)
    * Ј. Meiers, архиепископ Античка Ред на Богомил, на Америка ".
    * Ј. Иванов, Bogomilski knigi i legendi (Софија, 1925). Француски превод од М. Ribeyrol, Livres et Légendes bogomiles (Париз, 1976).

Видете исто така

    * Cathar
    * Paulicianism
    * Новгород кодекс

Надворешни врски

    * Ана Comnena е на богомилите
    * Внесување на Словените Во христијанството
    * Раул Vaneigem, Отпорот да Христијанство
    * Дуалистичната христијанските ереси во Византија Светот C.650-C.1450
    * Brockett ЛП, на богомилите на Бугарија и Босна - The Early протестанти на Исток
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: akif aliev on January 09, 2010, 19:04
Pomak BG,това може ли да се преведе на български.Изглежда интересна тема,но губя целия смисъл при непознатите думи.Ако,някой има желание бих го помолил да го направи.
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: pomak BG on January 09, 2010, 19:09
На вече несъществуващата гностиците социално-религиозно движение и учение произхожда от времето на Петър I на България (927 - 969) като реакция срещу държавата и техническа потъпкване на византийска църква. Въпреки всички мерки на репресия, тя е останала силна и популярна до падането на България в края на 14 век.

Богомилството е първият значителен български дойде за ерес, че през първата четвърт на 10 век. Терминът "Богомил" означава " Мили на Бога" на български език. Богомилството е естествен резултат от много фактори, които са възникнали до началото на 10 век. Принудителното покръстването на славяните и прабългарите от цар Борис I през 863 и факта, че религията е била първоначално практикува в гръцки език, който само елит знаел, е довело до много повърхностно ниво на разбиране на религията, ако има такова разбиране на всички. Друг много важен фактор е социалното недоволство на селяните. Благодарение на непрекъснатите войни по време на бащата на цар Петър I на България, Симеон I, земите в близост до гръцката граница (Тракия) е опустошен, а хората, живеещи там са останали без работа. Освен това, промяната на власт над тези земи доведе до нестабилно състояние на селското население. Накратко, тези, които се борят най-защото на препирни за земя са селяните от Тракия. По времето на цар Петър I на България, те също са предмет на по-високи данъци, която беше опустошително за тях. Всички тези фактори са допринесли за общото недоволство на селяните в началото на 10-ия век. Освен това, църквата е много лошо, и тези, които се опитват да намерят удобно в него бяха много разочаровани и не успя да намери утеха. Друг фактор е наличието на големи християнски ереси по българските земи. Най-влиятелните сред тези, бяха манихейството и павликянството, които се считат за много дуалистична. Произход манихейството е свързана с зороастризма, затова понякога богомилството е косвено свързан с зороастризма, в смисъл на двойствеността. Социалното недоволство на селяните и на наличието на стар християнски ереси създава нова християнска ерес под името на богомилството.

Трудно е да се провери дали името е взето от известен основател на това движение, свещеник или Богомил, (на български поп Богомил, където "поп" [Pop] означава свещеник - баща - Богомил и неговото име се превежда като "скъпи на Бога" ), или дали той приема това име, след като са били дадени на целия секта. Думата е директен превод на славянското Massaliani, името Сирийска на сектата, съответстваща на гръцки Euchites. Богомилите са идентифицирани с Massaliani в документите славянски на 13 век.

Това е сложна задача за определяне на истинския характер и принципи на древната секта, имайки предвид, че почти цялата информация, която ни е постигнато идва от техните опоненти. Голяма част от еретически литература или е загинал или е напълно променен, но някой е оцелял промяна в писмена форма или чрез устната традиция. По отношение на богомилите, нещо може да бъде събрана от информацията, събрана от Евтимий Zygadenus през 12 век, а от полемика срещу Новопостроен Яви ерес на богомилите, написани на славянски от презвитер Козма, 10-ти век един български служител. Старите славянски списъци на забранени книги на 15-ия и 16-ти век, също ни дават представа за откриването на тази еретическа литература и на средствата на богомилите наети да извършват своята пропаганда. Много може да се научи от ученията на многобройните еретически секти, които са възникнали в средновековната Киевска Рус ", след 11 век.

Богомилите са несъмнено на свързващо звено между така наречените еретически секти на Изтока и тези на Запада. Те са, освен това, че най-активните вещества в разпространяването на такива учения в Рус и сред всички народи на Европа. В 12-та и 13-ти век, богомилите са вече известни на Запад като "Булгари", т.е. българи (българи). През 1207 на heresis Bulgarorum се споменава. През 1223 на албигойци са обявени за местните Bougres, и в същия срок се прави спомена за "папата на албигойци, които са пребивавали в пределите на България" (вж. също Никита, Богомил епископ). Катарите и Patarenes, на Waldenses, на Anabaptists, и в Русия Strigolniki, Molokani и Doukhobors, всички са по различно време, били идентифицирани с богомилите или са тясно свързани с тях.
Учение

От несъвършена и противоречиви данни, които са на разположение, един положителен резултат може да се събираха, че богомилите са били Adoptionists, така и Manichaeans. Те бяха приели учението на Павел от Самосата, макар и с по-късния период на името на Павел е да се смята, че на Апостола, и те не са напълно свободни от принципа дуалистична на гностиците, на по-късен период твърде много идентифицират с преподаването на Мани, от Фотий, Petrus Сицилийски, и други автори. Те отхвърлиха на християнството на православните църкви и не приемат docetic преподаването на някои от другите секти.

Карп Strigolnik, които през 14 век проповядва учението в Новгород, обясни, че апостол Павел е научил, че simpleminded мъжете трябва да възложи на един друг, затова те избират своите "учители" от помежду си да бъдат техните духовни водачи и свещеници не са имали специални . Това е традиция да се смята, че богомилите е научил, че молитвите са били да се каже, в частни къщи, не в отделни сгради, като църкви. Координация беше предоставена от обществото, а не от всяко специално назначен за министър. В обществото са "избира" и всяка държава може да получи за съвършенство на Христос и се превръщат в Христос или "Chuist." Бракът не е тайнство. Учени се споразумеят за богомилите, че отказва да постят в понеделник и петък, както и че те отхвърля монашеството. Също така е постановил, че те обявяват Христос, за да бъде Божият Син само чрез благодатта като други пророци, че хлябът и виното на евхаристията не са физически превръща в плът и кръв, че последното решение ще бъде изпълнена от Бога и не от Исус;, че изображенията и кръста са идоли и благоговение мощите на светци и идолопоклонничество.

Полин Тези учения са оцелели в големите руски секти, и могат да бъдат проследени обратно към учението и практиката на богомилите. Но в допълнение към тези учения на adoptionist произход, те държат на манихейството дуалистично схващане за произхода на света. Това е частично запазена в някои от своите литературни остава и е предприела дълбоки корени в вярвания и традиции на българите и други народи със значителни Богомил followings. Главният литература на всички еретически секти през вековете е, че от апокрифни библейски разкази, папи и Еремия, или Bogumil са пряко посочени като автори на подобни забранени книги ", които не смея православен чете." Въпреки че тези писания са най-вече от същия произход като тези от по-старите списъци на апокрифните книги, са претърпели промяна в ръцете на техните Богомил редактори, така че да бъдат полезни за размножаване на собствените си конкретни доктрини.

В своята най-проста и атрактивна форма и един в същото време бъдат инвестирани с ръководството на светите известен автор - внимание от тяхна страна на сътворението на света и на човека; произхода на греха и изкуплението, за историята на кръст, и споровете между тялото и душата, правилно и грешно, небето и ада, или са включени в "Historiated Библии" (Palcyaf) или в специалните диалози, проведена между Христос и учениците му, или между известни отци на Църквата, който излага тези възгледи в прост начин, адаптирани към разбирането на хората (Lucidaria).

Богомилите учи, че Бог има двама сина, по-възрастният Satanail и по-младите Майкъл. По-големият син въстана срещу баща и се превръща в зъл дух. След падането му той създаде по-ниски небето и земята и се опита напразно да се създаде човек, а в крайна сметка той трябваше да се обжалва пред Бога за Духа. След създаването на Адам е било позволено да обработва земята, при условие, че той продаде себе си и за потомството си на собственика на земята. Тогава Майкъл беше изпратено във вид на човек, той става идентифицирани с Исус, и е "избран" от Бог след кръщението в река Йордан. Когато Светият Дух (отново Michael) се е появил във формата на гълъб, Исус получи право да нарушава договора под формата на глинена таблетка (hierographon) притежавани от Satanail от Адам. Той сега се превърне в ангел Майкъл в човешка форма; като такъв той победил Satanail, и го лишава от прекратяване Ще = Бог, в която властта си живял. Satanail бе преобразувана в Сатаната. Чрез своите машинации на разпятието се проведе и Сатана е родоначалник на цялата православна общност със своите църкви, одежди, церемонии, тайнствата и пости, с неговите монаси и свещеници. Този свят е работата на Сатаната, перфектното трябва да избягват всякакви и всеки излишък на удоволствие. Но богомилите не се простират дотам, за да се препоръча аскетизъм.

Те проведе "Молитва Господ" от високо отношение като най-силното оръжие срещу Сатана, и имаше редица conjurations срещу "зли духове." Всяка общност имаше свои собствени дванадесет "апостоли", а жените могат да се издигнат до ранг на "избраните." Богомилите носеха дрехи като просяк монаси и са известни като запалени мисионери, пътуване надлъж и нашир, за да разпространяват техните учения. Изцеление на болни и exorcising на злия дух, те се премества различни страни и тяхното разпространение недостоверен литература, заедно с някои от книгите на Стария завет, които влияят на дълбоко религиозен дух на народите и да ги подготвят за Реформацията. Те Прием на четирите Евангелия, четиринадесет послания на Павел, трите послания на Йоан, Яков, Юда, както и послание към лаодикийската, които те да имат по занаят. Те пося семената на една богата, популярна религиозна литература на изток, както и на Запад. В Historiated Библията, Писмо от небето, Wanderings чрез Рая и Ада, многобройните Адам и кръст легенди, религиозни стихотворения на "perehozhie Kaliki" и други подобни продукции дължи тяхното разпространение до голяма степен с дейността на богомилите на България, както и техните наследници в другите страни.

Същността на богомилството е двойствеността в създаването на света. Именно затова той се счита за ерес. Богомилите обясни грешен земен материален живот като творение на Сатаната, един ангел, че е изпратен на Земята. Поради тази двойственост, тяхното учение отхвърля всичко, което е социално създаден и че не идва от душата, само божествен притежание на човека. Следователно установената църква, държавата, и на йерархията е напълно подкопани от богомилството. Неговите последователи да отказват да плащат данъци, да работят в робство, или да се бори за състоянието им. Цялата социална система е смъкнато, което от своя страна се разбира като предполага, разстройство и изтласква destructivity на държавата, църквата и в своите предци, които в крайна сметка ликвидираха богомилите. [Редактиране]
История

Нашите най-добрият източник за богомилите е доспехи на Евтимий Zigabenus, който провеждани проучвания на богомилите за Алексий I Комнин.

Според документи, славянски, основател на тази секта е определен свещеник Bogumil, който "imbibed на манихейството преподаване и процъфтява по времето на българския император Петър" (927-968). Според друг източник, основател е наречен Еремия (или не е друг свещеник, свързани с него от името на Еремия). Това е началото на възраждането на секта, която се оказа верен на империята.

Славянските източници са единодушни по въпроса, че неговото учение е манихейството. А Synodikon от 1210 година добавя имената на своите ученици или "апостолите" Михаил, Todur, Добри, Стефан, Vasilie и Петър. Ревностен мисионери провеждат техните учения надлъж и нашир. През 1004, едва 25 години след въвеждането на християнството в Киевска Рус, чуваме от свещеник Адриан преподаване на същите доктрини, богомилите. Той бил затворен от Leontius, епископ на Киев. През 1125, на църквата в южната част на Рус е за борба с друг heresiarch име Дмитрий. Църквата в България също се опита да отстранявам богомилството. Няколко хиляди отиде в армията на Алексий I Комнин срещу Норман, Робърт Guiscard, но, бягат от император, много от тях (1085) са били хвърлени в затвора. Усилията бяха отново простря за тяхната реализация, както и за преобразува Alexiopolis на нов град е построен, срещу "Филипополис". Когато кръстоносците се Константинопол (1204), те намери някои павликяни, когото историкът Джефри на Вилардуен призовава Popelicans. В папа в Рим като водещ на кръстоносен поход срещу албигойци не забравят колега на Балканите, и препоръчва на унищожение на еретиците.

Легендата на Свети Джерард е установила, че последователите на български богомилството са присъствали по време на началото на 11 век в областта Охтум, който състои момента Банат ден. Те позоваване на Архангел Уриил, чието име се среща често в амулети и магически ритуали.

Разпространението богомилите на запад и се заселва на първо място в Сърбия, но в края на 12 век Стефан Неманя, крал на Сърбия, като ги изгори, ги преследва и да ги изгонват от страната. Голям брой убежище в Босна, където те са известни под името Patarenes или Patareni. Там те бяха приведени в връзка с местните босненската църква, която беше обсъдено еретически от папата и византийци, но не е бил действително Богомил в природата. От Босна, тяхното влияние продължен в Италия (Пиемонт). Унгарците предприе много походи срещу еретици в Босна, но към края на 15-ти век, завладяването на страната от турците се сложи край на преследването. Твърди се, че голям брой от босненската Paterenes, и най-вече на благородните, прегърнали исляма. Малко или никакви останки от богомилството са оцелели в Босна. Ритуалът на славянски писмен от босненските Радослав, и се публикува в об. XV. на Starine на южнославянските академия в Agram, показва голяма прилика с ритуал катарите, публикувани от Cunitz, 1853. Вижте F Рачки, "Bogomili аз Paternai" в Рад, тома. VII., VIII. и Х. (Agram, 1870); Dollinger, Beiträge Zur Ketzergeschichte Des Mittelalters, 2 тома. (Мюнхен, 1890).

През 970 император Йоан I Цимиски трансплантиран не по-малко от 200,000 арменските павликяни в Европа и ги заселва в съседство на Филипопол (днес Пловдив в Тракия). Под турско робство, на арменските павликяни живеят в относителна безопасност в техния древен крепост близо до Филипопол, и на север. Лингвистично, те са приравнени на българите, от които те са били наричани павлиКяни. През 1650 г. Римокатолическата църква ги събра в своите пъти. Не по-малко от четиринадесет села близо до Никопол, в Мизия, приема католицизма, както и селата около Филипопол. А колония на павликяни в с. влашки на Cioplea близо до Букурещ също последва примера на братята им в река Дунав.

През 18-ти век, павликяните хора от цял Никополис били преследвани от турците, вероятно на религиозна основа, и голяма част от тях избягали през Дунава и се заселва в област Банат, че е част от Австрийската империя по това време, и станал известен като Банатски българи. Все още над десет хиляди Банатски българи в Банат днес в с. Стар Бешенов, Винга, Breştea, а също и в град Тимишоара, с няколко в Арад, но те вече не практикуват своята религия, като се превръща в католицизъм. Има и няколко села на павликяни в сръбската част на Банат, особено в селата Иваново и Бело блато, в близост до Панчево.
В модерния и популярната култура

В махало на Фуко, роман от италиански писател и философ Умберто Еко, на парцел за широко разпространено и мистична тайна конспирация е земята си в изчезването на богомилите след падането на Втората българска държава под властта на Османската империя.

Тайната книга е македонски филм комбиниране на детектив, трилър и жанрове заговор фантастика, основан на измислена история на търсене на оригинални славянски език "Тайната книга", написана от богомилите в България и се към Западна Европа през Средновековието .

На английски ругатни и името на престъпление, произлезли от докладите на богомилите от Католическата църква. Думите "педераст" и "педерастия" се появи, по силата на думата "bougre" на френски език, от "Булгар" (на български), което е разбира богомилите, които смята да се обърне към практиката на содомия. [1] "педерастия" появи за първи път на английски през 1330, въпреки че "педераст" в сексуален смисъл е не е регистрирана до 1555 [2].
Референции

   1. ^ Ерин McKean, Ed (2005). New Oxford American Dictionary, 2-ро издание. Oxford University Press. ISBN 0-19-517077-6.
   2. ^ OED 1-ви EDN

Източници

    * JC Wolf, Historia Bogomilorum (Витенберг, 1712)
    * Евтимий Zygabenus, Narratio за Bogomilis, изд. Gieseler (Гьотинген, 1842)
    * C. J. Иречек, Geschichte d. Bulgaren (Прага, 1876), S. 155, 174-175
    * LP Brockett, на богомилите в България и Босна: The Early протестанти на Изток (SL, 1879) [1]
    * V. Sharenkoff, проучване на Manicheism в България (Ню Йорк, 1927).
    * Г. Obolensky, Богомилите: проучване в балканските нео-манихейството (Cambridge, 1948), препечатайте Ню Йорк, 1978
    * S. Рънсиман, средновековната Manichee: проучване на християнската дуалистична Ерес (Cambridge, 1947)
    * K. Папазов, Christen Одер Ketzer - Die Bogomilen (Щутгарт, 1983)
    * Г. Ангелов, Bogomilstvoto (Стара Загора, 1995)
    * J. Meiers, архиепископ Древен Определение на Богомил, на Америка ".
    * Й. Иванов, Bogomilski книги и Легенди (Sofija, 1925). Френски превод от М. Ribeyrol, Livres et Légendes bogomiles (Париж, 1976).

Виж също

    * Катарите
    * Paulicianism
    * Новгород Codex

Външни връзки

    * Анна Комнина's Богомилите
    * Влизане на славяните В християните
    * Раул Vaneigem, устойчивостта към християнството
    * Christian дуалистична ереси във византийската Световната C.650-C.1450
    * LP Brockett, на богомилите в България и Босна и Херцеговина - The Early протестанти от Изтока
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: daczo on January 09, 2010, 20:02
Tuka edna statiia za katarite.               http://www.ndt1.com/article.php/20090228210424196 (http://www.ndt1.com/article.php/20090228210424196)    http://www.promacedonia.org/ji/ji_1.htm (http://www.promacedonia.org/ji/ji_1.htm)
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: Тоска on January 06, 2012, 18:42
The Great Heresy - 03 In the steps of the Bougres - 04 (http://www.youtube.com/watch?v=N5MMnfZSBbY#)
Title: Re: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: botev on March 21, 2012, 21:53
Ете како ги опишува резултатите од Илинденското востание Павел Шатев во својата книга „Македонското национално ослободително движење"

„...Од 20 јули до месец ноември 1903 година станеле 240 судрувања меѓу 26 500 востаници и 351 000 турска ...војска. Убиени и се и ранети 1000 востаници и 5330 турски војници. Изгорени се 12 450 куќи на Бугари во Македонија и Одринско. Убиени и заклани се од турците 4701 невинни луѓе. Силувани се 3122 жени и моми. Запленети и одвлечени во Турција 72 жени и девојки. Уaпсени се 4000 Бугари, од кои 1000 се осудени на строг темничен затвор..."
Title: Re: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: KaraIbrahim on March 22, 2012, 00:02
You are not allowed to view links. Register or Login
Ете како ги опишува резултатите од Илинденското востание Павел Шатев во својата книга „Македонското национално ослободително движење"

„...Од 20 јули до месец ноември 1903 година станеле 240 судрувања меѓу 26 500 востаници и 351 000 турска ...војска. Убиени и се и ранети 1000 востаници и 5330 турски војници. Изгорени се 12 450 куќи на Бугари во Македонија и Одринско. Убиени и заклани се од турците 4701 невинни луѓе. Силувани се 3122 жени и моми. Запленети и одвлечени во Турција 72 жени и девојки. Уaпсени се 4000 Бугари, од кои 1000 се осудени на строг темничен затвор..."

  Какво общо има това със зададената тема?
Title: Ynt: Торбешите во Македонja - статия на аго Шериф
Post by: botev on March 24, 2012, 18:46
Торбешите  са помохамеданчени българи. При тях, както и при нашите помаци е характерно това, че ревниво пазят своите исконни обичаи и традиции, даже и такива от предхристянско време, и поради това понякога са по-българи от българите. Вероятно  торбашите са потомци на прабългарите... Впрочем всички, които са българи, а това включва хората от териториите - Македония, Западни покрайнини, Северна доброджа и Беломорска Тракия са потомци на прабългарите...:))

Теория2: ‎....че те са наследници на богомилите а името им произлиза от торбата която всеки богомил носи по време на скиталчествата си.......в османско време приемат исляма без съпротива тъй като достатъчно са били преследвани от официалната власт и църква преди това!

Има и друго тълкуване на названието им-дьорд-беш или 4ри -5 от турски.Така на група по 4-5човека са ходили при ходжата.Вероятно от един род.Дьорд-беш,торбеш.