Български > История
ХРОНОЛОГИЯ - ИСТОРИЧЕСКИ ДАТИ И СЪБИТИЯ
zinia:
--- Quote from: subigi kurt on July 04, 2012, 20:41 ---Да, да!!! Правилно разсъждаваш. Тези територии не са били Византийски а са били бащиния на Хан Аспарух, внук на Татарина Ирнек, ( турски превод на татарското име Ирнек е войн; мъжка рожба, мъжага), но защо ли никой от сегашните българи не го използва. ;D Може би така да ги е научил Паисий Хилендарски ( хилендарски - в Турски превод означава мушенник, фалшификатор) ;)
ziniya, разбери че управлението е дарба само на някои народи ;)
--- End quote ---
Виж subigi kurt, хан Аспарух отвоюва тези земи от Византия през 681 година и създава държавата България, която съществува тук до ден днешен. Хилендарският манастир е създаден през 1198 г. и няма как да ми го превеждаш от турски. Разбери най-после, че турците се настаняват на Балканите през 14 век, след като завладяват България, Сърбия, Византия. И най-сетне провери какво казват за турците и другите балкански, а също така и западноевропейски учени.
zinia:
Ето нещо по-конкретно за Хилендарския манастир, прочети го преди да говориш за Паисий:
Το όνομα της προήλθε κατά πάσα πιθανότατα από το Γεώργιο Χιλανδάριο, ιδρυτή και κτήτορα της Μονής. Το 1198 ο αυτοκράτορας Αλέξιος Γ΄ ο Άγγελος έθεσε την εγκαταλειμμένη μονή στην εξουσία του Στέφανου Νεμάνια, ηγεμόνα ("μεγάλου ζουπάνου") της Σερβίας και του Ράστκο δευτερότοκου γιού του, ως αιώνιο δώρο στους Σέρβους. Ο δεύτερος, προηγουμένως, είχε εγκαταλείψει τα εγκόσμια, έφτασε στον ΄Αθω και εκάρει ως μοναχός Σάββας. Τον ακολούθησε στη συνέχεια ο ηγεμόνας πατέρας του που έλαβε το όνομα Συμεών. Αυτοί ανήγειραν τη μονή, σε περιοχή που παραχωρήθηκε από τη Μονή Βατοπεδίου, πράξη που επικύρωσε με αυτοκρατορικό χρυσόβουλο ο Αυτοκράτορας Αλέξιος Γ΄ το 1198, ο οποίος επιπλέον έδωσε την εγκαταλειμμένη Μονή Ζυγού ως μετόχι στη Μονή Χιλανδαρίου. Η Μονή πλουτίσθηκε στη συνέχεια με αμύθητους θησαυρούς και κατέληξε να γίνει πνευματικό και θρησκευτικό κέντρο του σερβικού λαού του, από τον 13ο αιώνα.
Манастир Хиландар су у рангу царске лавре подигли Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године.[3] Те године је византијски цар Алексије III Анђео издао повељу Симеону и Сави којом се манастир Хиландар и светилиште у Милејама дарују „да Србима буду на вечни поклон“.[3] Цар је пристао да то учини, пошто су биле испуњене и очуване форме, и пошто је молба имала пристанак целог светогорског братства. Манастир је изграђен на рушевинама ранијег византијског манастира Хеландариона, који је основан почетком XI века.[4] Делови тог најстаријег Хиландара постоје и данас на југозападној страни манастира, а то су пирг Светог Ђорђа и спољни одбрамбени зид према југу и према западу уз који су изнутра призидани конаци и трпезарија.[1] У периоду од 1198. до 1200. године Симеон и Сава су подигли цркву Ваведења Богородице, која данас не постоји, пирг Светог Саве, Камбански пирг звонара и келију Светог Симеона.[1] Симеон и Сава су за обнову манастира имали финансијску подршку од великог жупана Стефана.[3] Када су грађевине биле готове, средином 1199. године, Немања је као ктитор издао повељу. Ову оснивачку повељу је написао Сава, а за њу је Немања добио пристанак од великог жупана Стефана. Повеља је у оригиналу била сачувана све до Другог светског рата, када је страдала 06. априла 1941. године у бомбардовању Народне библиотеке у Београду.[4]
Subeyi Kurt:
Rolyata na enicherite pri Varnenskata bitka i prevzemaneto na Konstantinopol
Yeniçeriler
Subeyi Kurt:
"- На тоя ли остров [Трикери] са били българските пленници? - питам наивно.[/size]- Да, господине. Колко умряха там. Може да видите гробовете им. Но да не мислите, че това са всичките. Колко бяха удавени . . . Нямат брой . . .- Удавени?- Разбира се. Сами няма да скочат в морето. Хвърляхме ги ние, още от солунското пристанище.- Че защо?- Как защо? Българи бяха . . . Хиляда, две хиляди по-малко - толкова по-добре за нас . . . Нашият капитан каза: "Хайде момчета, да видим колко знаят да плават българите. Искаха море - нека го опитат" . . . Нарочно спряхме парахода в открито море, доста далеч от брега. И захвърляхме българите в морето. Имаше какво да се гледа, весело беше, да . . . Който знаеше да плава, стигна до брега, който не - на дъното. Гледаш го - блъска с ръце, задавя се, па изведнъж потъне и се изгуби, като че камък си хвърлил в морето . . ."Из "Гробовете на Трикери" на Владимир Сис (1889-1957), 1914 г.
http://bolgari.net/goliamata_taina_na_trikeri-h-699.html[/size][/font][/color]
Subeyi Kurt:
Падането на Казанското Канство и българофобията на съседите му
Иван Грозни, срива град Казан/на втората снимка, и се провъзгласява за "цар на Българи и Руси". По късно в България се развива култ към "бате Иван", който уж цял да ни спаси от Турция. Но как може Българоубиец, да спаси българи... не може! Това един от многото случай в който Бъулгари са избирали за герой, своят палач.
Вместо встъпителни думи, спомените на един от руснаците обсаждали Казан: Вече около пет седмици россияните стояха под Казан и убиваха излизащити от града не по-малко от десет хиляди неприятели,.. Никой не се предаде жив, спасиха се малко... ранените... Градът беше завзет.. убиваха всички които се намираха, в домовете, или в ямите; вземаха в плен жени, деца или чиновници... сечта престана но кръвта се лееше... Царския дворец, улиците, крепостните стени и дълбоките ровове бяха запълнени с мъртви.. тела се носеха по реката...
След затриването на Златната Орда, която държала българите под робство, нашите братя въстават и създават Казанското Канство. То е пряк наследник на Волжка България, и за това свидетелства дори най първото име на град Казан - Булгар-Ал-Джахид - Новият Булгар. Според редица волжки историци от днешните идел-уралски републики, единстветана съществена разлика между Казанаското Ханство и Волжка България е че столицата се е преместила. и Тъй като Казанското Канство е било на ключов търговски път, то е било апетитна хапка за Руснаците в техните амбиции, да засвадеят цяла Азия. Входната врата за това е именно Волжка България. За съжаление тя става жертва на Руската имперска политика.
http://samoistina.com/2/ivangroznikazan.htm
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version