Хранила майка, кутила
до три, до четири дощери.
Трине Ñа в Ð·ÐµÐ¼Ñ Ð»ÐµÐ³Ð½Ð°Ð»Ð¸,
Една хи Ðуринка оÑтана
и та е ечко болничка.
Майка хи тихо ромони:
-Ðурке, мое дощеру,
Ñтани Ñа, Ðурке, ортоÑвай
бел Ñам ти курбан обрекла.
-Майчинку, мила майчинку,
курбан ми дене не дава,
курбан ми душа не Ñвраща.
Йе Ñи Ñа Ñбирам, торновам,
нах трине ÑеÑтри левтери,
нах зеленото ливаде,
нах Ñитничконо мезаре,
в чорнана земе длибока.
Утре щаш, майчу да видиш
каква ща Ñватба да Ñтане
на наши равни дворове.
Ситни щат дърва да цепÑÑ‚,
марна вода щат греьот,
бела щат мома да миет.
Ðга ма, майчу, занеÑот
низ бела река надолу
них зеленоно ливаде,
польока-льока да вървьот,
че ми Ñам душа давала.
Ðга ма, майчу, отнеÑот
в Ñитничконо мезаре
до трине ÑеÑтри левтери,
и ти щиш, майчу, да дойдеш
Ðуринка да Ñи изпратиш.
Майка Ðуринка викаше:
-Ðурке, мое дощеру
че кой ща тебе кайдиÑа
вав земе да та зарови!
Сакава тьонка-виÑочка,
Сакава бела черночка,
льой като роÑа пролетна.
Ти ми Ñи мила, майчинко
Ðдиле мое, майчина,
кайно ми лежиш, умираш,
любено кому оÑтавеш?
Ðе ти ли е мило любено,
не ти ли е мило детено?
-Майчинку, мила майчинку
любето ща Ñа ожени,
детено ща Ñа изгльода.
Майка Ðдиле думаше:
-Кажи ми, кажи, дощерку,
кина ти тежи на Ñорце.
-Тежи ми, майчо, тежи ми
шила Ñам руба байрÑмÑка,
пък нема да Ñ Ð½Ð°Ð´ÐµÐ½Ð°.
Иди ми, майчу порукай –
нашана близка комшийка,
мижова мила да дойде.
РубаÑа да ми надене,
да Ñи е, майчу погльодам
прилега ли е рубана.
Ðко е, майчу, прилега,
Халал да хи е рубана…
Ä°zvor:
http://zlatograd-240.com/forum/viewtopic.php?t=90.Subrani